Veštačka inteligencija pomaže u otkrivanju poremećaja štitaste žlezde: Predstavljeni savremeni alati dostupni u Srbiji

Procenjuje se da 350 miliona ljudi u svetu živi sa poremećajem štitaste žlezde, dok čak 60 odsto njih ostaje nedijagnostikovano, zbog čega veštačka inteligencija može dovesti do preciznijeg postavljanja dijagnoze i personalizacije plana lečenja

Simptomi bolesti štitaste žlezde

Štitasta žlezda ima brojne važne uloge u ljudskom organizmu. U slučaju poremećaja njenog rada, posebno su ugrožene funkcije mozga.

- Simptomi kao što su umor, zaboravnost, opstipacija, suva koža, gde čovek po njima teško shvati da zapravo i ima oboljenje, zamaskirani su i nespicifični, i zato i organizujemo kampanje podizanja svesti kako bi se ukazalo na ovaj problem - rekla je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Veštačka inteligencija omogućava personalizovani pristup

Štitna žlezda ima ključnu ulogu u trudnoći, jer njeni hormoni utiču na razvoj bebe i zdravlje majke, a veštačka inteligencija sve više pomaže u ranom otkrivanju i praćenju poremećaja štitaste žlezde.

- Ne smemo zaboraviti da specijalne kategorije pacijenata, a to su starije osobe, trudnice i deca, imaju specifičnost zbog odstupanja od uobijčajene kliničke slike poremaćaja rada štitaste žlezde koja se viđa u opštoj populaciji, specifičnosti u dobijanju rezultata i kriterijuma za lečenje. Veštačka inteligencija omogućava personalizovani pristup u tretiranju ovih grupa što vodi boljem, preciznijem i kvalitetnijem odlučivanju lekara u njihovom lečenju - istakla jeprof. dr Jasmina Cirić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Preko 60 odsto populacije ima neku vrstu nodusa koja je najčešće beznačajna

Izrasline na štitnoj žlezdi, najčešće poznate kao čvorovi ili nodusi, predstavljaju lokalizovane promene u tkivu ove žlezde. Mogu biti benigne (dobroćudne), što je slučaj u preko 90 odsto slučajeva, ali ređe mogu biti i maligne (zloćudne).

- Neki nodusi mogu da prouzrokuju nepravilan rad štitaste žlezde, zatim veliki nodusi mogu da pritiskaju strukture vrata, i treća stvar je maligni potencijal promena nodusa. Važno je nodus na ispravan način pregledati. U ultrazvučnom pregledu veštačka inteligencija može da pomogne, jer je to sistem koji koristi algoritme za porepoznavanje nekih obrazaca, te i on može da ukaže na sumnju na malignitet, a korišćenjem možemo da objektivizujemo dijgnozu da se unapredi preciznost, kao i da kod mladih lekara pomaže u učenju - doc. dr Mirjana Stojković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Poremećaji štitne žlezde uključuju hipotireozu (usporen rad), hipertireozu (ubrzan rad), autoimune bolesti poput Hashimotovog i Gravesove bolesti, kao i strukturne promene poput čvorova (nodusa), gušavosti i raka štitne žlezde. Ovi poremećaji mogu izazvati različite simptome i utiču na celokupno zdravlje organizma.

- Sa aspekta pacijenta želela bih da iznesem da su poremećaji rada štitaste žlezde značajni, jer na to nam ukazuju i brojne aktivnosti koje se sprovode poput novih dijagnostičkih metoda i testova, koji omogućavaju precizna merenja uz pomoć veštačke inteligencije - rekla je Bojana Jedoksić, predsednica udruženja pacijenata „Krila u nama“.

Šta sve može da se desi ako se ne leči usporen rad štitne žlezde? Stradaju srce, bubrezi, nervni sistem...